Nemanja Puhalo

Prvi primer našeg čo’eka nam je jasan - on odlaže (prokrastinira) sedeći u pećini sa divom. On nije u stanju da se pokrene i to je to. Čini mi se da to nije tvoj problem, ti si već ovde.

Dakle - brdo. Ali nije Kale :)

Kad je istrčao iz pećine i popeo se, video je više nego ikad u životu: zaliv, gradiće i luke.

Njegoš lepo kaže da se sa brda, makar i malog, bolje vidi. Ali za to gde odatle, e za to nam treba Seneka koji kaže: ko ne zna u koju luku plovi, tome nijedan vetar ne odgovara.

Ako ćemo pošteno, nije ni u redu da krivimo diva, on radi tačno ono za šta je napravljen: daš mu jednu ideju, on ti vrati sto i za svaku kaže da je odlična1.

Ono što div ne može da uradi je da odluči umesto njega. Kao ni umesto tebe.

Dok čitaš ovo, velika je šansa da se prepoznaješ donekle u ovim primerima. Rekao bih u drugom primeru više nego u prvom. Nije ni čudo, u kakvom svetu živimo.

Ali pazi sad:

Ne treba ti još ideja. Verovatno ti ne treba ni više discipline.

Treba ti manje odluka.

Veruj mi jer ovo znam iz prve ruke - čo’ek sa 300 ideja sam ja. Nisam ga izmislio, samo sam mu dao pećinu i lampu.

Kad se pojavio div, moj mozak, koji ionako radi u pet prozora istovremeno, dobio je raketno gorivo. Znam tačno kako izgleda sedeti u toj pećini a znam i kako izgleda lutati od projekta do projekta. Zato ovo i pišem.

Postoji stvar koja se zove paradoks izbora. Neki butici su namerno napravljeni tako da kad uđeš izgubiš kompas i lutaš k’o muva bez glave. Jer što duže lutaš, statistički gledano - više kupiš.2

Koju majicu od ovih 17? Koji šampon za kosu, koju hranu za mačku?

Imaš toliko izbora da te glava zaboli3 i onda ne biramo više svesno, već vođeni pažljivo oformljenim vizuelnim, olfaktivnim i taktilnim detaljima u istraživanje kojih su mega korporacije uložile jako veliki novac kako bi se takmičile jedna sa drugom.

A tvoj delić pažnje, zrnce tvog razbijenog vitraža fokusa je njihovo bojno polje.

Iz tog vrzinog kola se ne izlazi tako što stisneš zube dok sve ne završiš, već tako što napraviš spisak i onda ideš po redu.

Red se iz nereda može lako stvoriti običnim spiskom.

A tvoj spisak treba da počne jednim pitanjem, i ono nije „šta pre”, nego „ko sam ja u mojoj priči”.

Naš čo’ek je hteo da bude sve: trgovac, moreplovac, istraživač, lovac na blago. Zato nije bio ništa.

Uspešni ljudi rade jednu stvar do dve stvari i rade ih dobro, a za sve ostalo znaju kod koga da odu.

Ja nisam psiholog niti kakav self-help guru. Ne prodajem nikakve jutarnje rutine. Bavim se email marketingom i CRM-om, razvojem digitalnih proizvoda i online prodajom od 2010. godine za firme od jednog čoveka do onih sa petnaest miliona pretplatnika. Dodaj me na LinkedIn (otvara se u novom tabu) slobodno.

Moj cilj je da ti pomognem da ukrstiš rogove sa problemima vođenja poslovanja u savremenom svetu. U „dinamičnom okruženju” što bi rekli ispeglani korporativci.

Kako da izabereš luku i držiš kurs kad div krene da nudi prečice.

Nastavak priče o našem čo’eku kao i sijaset drugih interesantnih stvari nastavljamo mejlom. Čitamo se ubrzo.