Nemanja Puhalo
A biva i gore za našeg čo’eka iz pećine.
U jednom od paralelnih univerzumau kome je mačka itekako živa! naš čo’ek je shvatio potencijal rada sa divom i odlučio da svoje ideje sprovede u delo.
On istrčava iz pećine sa lampom pod miškom i penje se na vrh brda odakle puca pogled na more, zaliv i gradove koji se vide u daljini.
Ti gradići su, iako mali, puni preduzimljivih ljudi spremnih na saradnju i trgovinu. Oni se svakodnevno kreću po trgovima i tržnicama sklapajući dogovore, ugovore i poslove. Oni tako žive odvajkada, zato su tako i zanimljivi ti gradići koje će on sa divom kao svojim partnerom sve da obiđe a pomalo - i da nadiđe.
Siguran je u to, iako nije bio ni u jednom do sad.
Šta bi sve mogao da učini! Kakve sve ideje da ostvari i gde sve da se nađe sa divom kao svojim partnerom!
On odlazi do luke, iznajmljuje brod i kreće ka jednom od gradića u zalivu.
Dok brod lomi talase naš čo’ek zamišljeno gleda u daljinu i premišlja se koju li će ideju prvu da pokrene. Sve su tako dobre i smislene, najteži izbor će biti upravo to - izabrati čemu se prvo posvetiti.
Dobro, svestan je on da će neke sigurno biti bolje od drugih, ali sa divom kao svojim partnerom, on je uveren da će većina biti potpuno u redu.
Na pola puta preko zaliva ugleda nešto što nikada nije video do sad: otvoreno more. Pučina ga zaseni ali uprkos tome uspe da nazre obrise neke visoke građevine u daljini.
Liči na neki prilično veliki svetionik, ali nije sasvim siguran.
Na kraju krajeva, on nikada nije ni video veliki svetionik. Nije video ni puno malih svetionika, ali otprilike zna šta je. Pa ko još ne zna šta je svetionik!
Utom odlučuje da okrene brod na tu stranu i izvidi šta je u pitanju. Dovikuje svoju nameru posadi i oni, vidno negodujući, okreću brod ka građevini. Na kraju krajeva, brod je iznajmljen a mušterija plaća.
Kako se približavaju odredištu, kao da se magla razređuje i počinje da sagledava čitav niz obrisa građevina koje se ispostavljaju da su samo jedan deo luke jednog od najvećih gradova koje je ikada video!
Prilazeći sve bliže i bliže, on dobija osećaj kao da je tek počeo da otkriva svet i da je sve vreme zapravo živeo u nekom zapećku ne videvši ništa više od svog sela i one šume kojom je šetao. Kao da se karta sveta otkriva pred njim.
Čega sve nema tamo, kakvih sve mesta i gradova, kakvih skrivenih tajni, blaga i bisera! Gde bi sve mogao otploviti, šta bi tek sve mogao on, sa divom kao svojim partnerom, da otkrije, nauči, ostvari i obistini!
Ne mogavši da se odluči na šta da se usredsredi, naš čo’ek već decenijama luta, od grada do grada i od prilike do prilike, ni jednu ne dovršavajući do kraja jer ga div uvek dobronamerno usmeri na drugu stranu.
Postoji li realnost gde se može prekinuti ovaj začarani krug?